SEĆANJE POVODOM SMRTI KNJIŽEVNIKA MOMIRA LAZIĆA

 SEĆANJE POVODOM SMRTI KNJIŽEVNIKA MOMIRA LAZIĆA 

 31. JANUARA 2O20 IZ OBJAVLJENIH INTERVJUA

EKSKLUZIVNO ! INTERVJU  SA MOMIROM LAZIĆEM KNJIŽEVNIKOM

 " O KUPOVINI I NAMEŠTANJU KNJIŽEVNIH NAGRADA"

    Momir Lazić  književnik i dokazani srbski patriota  rođen je u

26. avgusta 1947. godine u  Sarajevu. Objavljivao je poeziju za

odrasle i decu  "Žega" , " Govor pene" , " Mom narodu da se ne

zaboravi ",  roman "Švabac" ; knjige  rasprava "Krst zavičaja" ,

"Ispiranje mozga" , " Obraz i otadžbina " , " , "(Ne)pravda " ; uvršten

je u mnoge antologije , nosilac mnogobrojnih nagrada, a najveća mu je što je kao

Srbin  1990. i 1991. hapšen od strane  Tuđmanovog režima. Urednik

časopisa  "Zbilja" utemeljio nagradu "Nebojša  M. Krstić " za

rodoljubivu publicistiku. Živi na Fruškoj Gori . Jedan od retkih je koji

se bez dlake na jeziku usuđuje da govori o kupovini i nameštanju

književnih nagrada. Sasvim je sigurno da se i u svetu književnosti,

daleko od očiju javnosti, posebno kad su u pitanju književne nagrade ,

gde se dodeljuju i veliki novčani iznosi , igraju podle igre, gde su na

gubitku, oni najtalentovaniji pisci, jer im nagradu ispred nosa

odnese ljubavnica , stranački  kolega ili kum člana žirija.

Recite mi nešto više o kupovini i nameštanju književnih  nagrada, pošto

niko o tome javno nesme ni reč da kaže ?

-Nije tačno ! O tome sam javno jedini ja u Srbiji govorio , nedavno

je izašao jedan moj veliki intervju  u "Svedoku " , gde sam zatražio

da Radomir Andrić i kompletno rukovodstvo  Udruženja književnika Srbije

, podnese ostavku. Evo, ja to i sad kažem , dakle on je dobar pisac ,

on je dobar i čovek , ali on ne ume i nezna da radi taj posao koji

radi. Da bi se vodilo jedno Udruženje književnika čovek mora biti vidra,

mora biti menadžer , mora poznavati mnoge stvari , a on to ne može, on

to ne ume i on to nezna. Njemu bi bolje pošto je dobio nacionalnu

penziju , ja mislim  oni su se svi tamo smestili u tim nacionalnim

penzijama , dobili što treba, a dal su zaslužili to je druga prilika,

ja znam  da mnogi nisu i treba da se povuče kući i da radi.  Naravno,

mi smo  zemlja koja ima  najviše književnih nagrada  u Evropi , svetu.

Svako selo od  Mrčajevaca do neznam tamo  nekog sela ima svoju

književnu nagradu  . Imamo preko hiljadu članova Udruženja književnika

Srbije , od toga imamo nekoliko stotina nepismenih ljudi . Treba

napraviti reviziju Udruženja književnika Srbije , a te nagrade ja tebi ,

ti meni , to je u zadnjih dvadeset godina postalo normalnost  i žiriji se

 uopšte ne .menjaju . Nameštanje nagrada je postalo sastavni deo

književnog života i to je ono što je tragično , jer nam u tome promiču

mnogi pametni , mnogi   dobri pisci . Nažalost mi  imamo i podelu

pisaca, imamo dva Udruženja , imamo Srbsko književno društvo  koje se

odvojilo 2000. godine , gde su bili takozvani evropejci a ostalo je

ovo nacionalno , ovo nacionalno kakvo je sad i ovako nakaradno ono još

uvek u sebi ima te nacionalne prioritete koji su značajni , ali tu

treba napraviti veliku seču u tom smilu da dođu mladi ljudi u upravu ,

da dođu ljudi koji imaju viziju  Udruženja književnika Srbije i to

nacionalnu, duhovnu viziju.

 Šta predlažete ?!

 - Ne može se Srbija kao država nikad pod milim Bogom podizati, niti

može stati na  svoje noge ako se ne izvrši duhovna obnova  srbskog

naroda.  A duhovnu obnovu srbskog naroda, mora upravo  jednim svojim

delom da vrši Udruženje književnika Srbije . Ono je sad daleko od toga.

Mi smo imali  Jankovića pre dve godine , koji je vratio  Rakićevu

nagradu., a to što je dobio sa jednom članicom nije bitno sad uopšte

koja je to gospođa , ali sistem je ti si meni uradio ovo , ja sam tebi

uradio ovo , e mogu li dobiti tu nagradu ? Međutim, kad se pročitaju

knjige tih ljudi koji su dobili tu  nagradu , one naravno to ne

zavređuju .Sigurno je da sadašnje Udruženje književnika  ima velike

pisce, kao što su Dobrica  Ćosić , kao što je Matija Bećković , kao

što je Radomir Raša Smiljanić i mnogi drugi. A to su ljudi koji su se

povukli , oni imaju svoj renome, oni imaju svje ime , njih te stvari u

Udruženju apsolutno više ne interesuju . Dođu samo u pojedinim

slučajevima, kad se dele neke značajnije nagrade, ali  dobro je da su

ostali u Udruženju. Dakle , Udruženje književnika Srbije treba da doživi

jednu totalnu reviziju , gde će doći jedna srednja dobra generacija

mlađih pisaca koji će uzeti stvar u svoje ruke i  iz ovog blata

izvlačiti sadašnju situaciju.

Ima li plagijatora u svetu književnosti kod nas, koliko ste upućeni u

takva dešavanja?

- Plagijatori su više prisutni u tim političkim , naučnim krugovima ,

svi ti ljudi koji imaju najviše doktorata na kugli zemaljskoj, nema na

čemu se više nije doktoriralo od leptira, pa do kupusa, na dobroj

rakiji itd . Naravno, koriste se razne knjige, prepisuje se itd.  Što

se tiče književnostikod nas  ne bi se baš moglo reći o plagijatima , a

što se mene tiče ja ne znam da je tako nešto  do sada u toj meri

rađeno , da bi se moglo oko toga govoriti.  Naravno postoje ljudi,

kojima su neki pisci bliži , pa pokušavaju da nađu smisao  njihovog

jezika, razmišljanja , to je sad nešto drugo  nije plagijat. , to je

jedan  odnos prema onome što neko piše. Što se tiče sveta, to ne znam

da li ima tih plagijata, ali kod nas  nema takvih nekih primera

ekstremnih o kojima bi se moglo govoriti

Govori se da je ulaznica za Udruženje književnika Srbije , članska karta

pojedinih političkih partija u ovom slučaju,  konkretno, SPO-e , a gde

ima dima ima i vatre, kao i da postoji cenovnik, odnosno da pojedini

članovi  komisije primaju trećerazredne pisce u članstvo za određenu

novčanu nadoknadu. Verujte li u to ili....

- Ja sam  bio dugo vremena i podpredsednik komisije i član komisije i

moram da kažem  da dok sam ja bio u toj komisiji , da je ta komisija

radila  onako kako treba.  Međutim, tačno je da određeni predsednici

imaju pravo na svoje predloge , tačno je da predlažu i svoje ljude  i

to ne možete nikada iskoreniti. Dal neko dobija za to novac il ne

dobija  to vi ne možete nigde videti , al  da imate polupismene ljude

koji su primljeni u Udruženje književnika i čije delo ne vredi ništa, tog

ima .Znači , to onda govori o ovome što ste vi pitali da postoje neki

načini da se verovatno i na takve načine koji se ne mogu dokazati ljudi

primaju u UKS. Biti član udruženja književnika Srbije to je čast , znači

vi ulazite u jednu nacionalnu strukturu života književnog  jedne zemlje,

postajete neko ko treba nešto lepo da čini za svoju zemlju . Međutim,

ja znam mnoge članve UKS , koji to uopšte ne zaslužuju da budu.

Praviti sad reviziju to je teško znate , ja prvi nikada se ne bih

bavio tim  poslom,ali bih nekim drugim , a to je da bih napravio takvu

komisiju UKS gde niko ne bi mogao da prođe članstvo, a da nema

nekoliko dobrih knjiga , da nema dobre književne kritike , da nije već

napravio jednu književnu karijeru i da ulazak u Udruženje književnika

bude kruna njegovog rada.

Recite mi, da li piscima mesto je u politici?

- Piscima nikada nije mesto direktno u politici , ali politika je

sastavni deo života , pisci su ljudi koji razmišljaju , pisci su ljudi

koji misle . Dobrica Ćosić je bio predsednik države , ne zato što je

bio pisac, nego zato  što je bio pametan čovek i sasvim je logično da

je  on kao takav bio predsednik države, radio je svoj posao, radio

ga je vrlo uspešno , radio ga je vrlo dobro. Dakle, mi smo imali kroz

istoriju imali smo pisce koji su bili ambasadori  i to izuzetni

ambasadori  Andrić je bio, Rakić je bio i sad da ne nabrajam , imali

smo sad  Basaru al  on to što je  radio nema veze sa poslom koji je

 obavljao . Dakle, to je to sad kad imamo  određene pisce , koji su deo

vlasti , pa ih vlast nagrađuje zato što su u određenom trenutku

povukli  deo naroda za sobom , kao što su ovi evropejci o kojima sad

mi pričamo. Jedan od takvih evropejaca je i Basara. Dakle, piscima ne

bi trbalo biti direktno  mesto u vlasti, odnosno u politici , a ne

može pisac biti izvan društva , on mora da kaže, on mora da misli

,dakle on bi trebao da deluje il ne bi trebao biti direktno u Izvršnoj

Vladi. Neko da, a neko ne može , Dobrica je to mogao biti sa jednim

ogromnim iskustvom  itd, ovi drugi ljudi vrlo teško.

O Kosovu?

- Kosovo što se mene tiče, Kosovo se već dugo prodaje , a sa ovom

novom vlašću mi doživljavamo katastrofu i kataklizmu , jer na silu ova